Čalačko jezero na Divčibarama - biser za koji malo ko zna

Odmor na Divčibarama jednim od najpopularnijih planinskih mesta u našoj zemlji, je sve češći izbor domaćih i stranih turista, a razlozi su već uveliko svima poznati.

Čist vazduh, veliki izbor restorana, a o prirodi je suvišno i govoriti.

Pored toga, privatni smeštaj na Divčibarama je sve kvalitetniji i cene su vrlo razumne.

Moguće je da je prva asocijacija na Divčibare planinska idila, budući da je ovo jedna od omiljenih zimskih destinacija u našoj zemlji, koja u stopu prati Zlatibor i Kopaonik. Cene su daleko povoljnije, ume da bude i manja gužva, a i dosta je bliža i lakše dostupna.

Bilo kako bilo, Divčibarama ne manjka turista ni tokom letnje sezone, a priroda ovde nije štedela na lepotama, pa tako osim planine Maljen, šuma, livada i pašnjaka, ovde možete da vidite i reke, potoke, vodopade, ali i jedno lepo jezero, za koje verujemo da još određen broj ljudi nije čuo. Nije čuo jer je ovo i dalje mesto koje je pod zaštitom države, i čije se bogatstvo ne sme baciti.

Valjevski kraj je inače veoma bogat vodama, ima i brzih i sporijih reka, ima potoka, od kojih neki nestaju zimi, ali i vodopada koji se mogu videti samo tokom određenog perioda u godini (posle zime, kada se otapa sneg). Nema puno planina kao što je Maljen koji ima toliko izvora hladne vode na tako malom području. Puno je potoka ovde koji imaju pijaću vodu, a neke od njih imaju kiselkasti ili čak slankast ukus, zbog raznih materija koje su tu nalaze a uglavnom se tu poji stoka, koje ima mnogo u ovim krajevima.

Ipak jedna vodena površina zaokuplja našu pažnju.

U pitanju je Čalačko jezero, koje bi trebalo da se nađe na vašoj sledećoj ruti po Divčibarama. Ovo je jedna skrivena lokacija, za koju mnogi nisu čuli, pre svega možda zbog toga što kupanje nije dozvoljeno.

Iako kupanje na Čalačkom jezeru nije dozvoljeno, ovo nije razlog da ga ne posetite, jer je zaista vredno izdvojenog vremena.

Čalačko jezero je toliko lepo da je zaštićeno zakonom, i ono je zapravo rezervat prirode, pored lokaliteta kao što su Vražji vir i Crna reka. To znači da je ovde nešto, predeo, priroda, ali i posebne biljne i životinjske vrste posebno i da mora biti očuvano, što je država prepoznala i zato je stavila Čalačko jezero pod svoju zaštitu.

Ono je nastalo kao odvojen deo Čalačkog potoka (koji inače pripada slivu reke Zapadne Morave) , koja je izdvojena i napravljeno je veštačko akumulaciono jezero kako bi se ovaj reon, odnosno Divčibare pre svega zbog svojih turističkih potreba snabdevalo vodom. Brana je napravljena na jednom delu reke, i pripada opštini Požega, negde lokaciji ispod Kraljevog stola, jedne od najpoznatijih i najposećenijih vidikovaca koji postoje u ovom kraju, i koji je nezaobilazna stanica turista. Ovo je najviši vrh na Divčibarama visok je 1103 metra nadmorske visine.

Ljudi su prepoznali ovu potrebu, i imajući u vidu da se odavde snabdeva veliki broj ljudi vodom, razumljivo je zašto je zabranjeno kupanje u jezeru. Ovde se možete prošetati, ali to je sve, jer su sve ostale aktivnosti zabranjene. Nije dozvoljen ni ribolov.

Postoji i podatak da je nekada voda bila braon boje ali da to nije ni tada upućivalo na štetnost vode, ali je ipak ovaj i svaki drugi sanitarni problem rešen, tako što je donacijom iz SAD donet najsavremeniji aparat za prečišćavanje vode, koji osigurava da je voda potpuno bezbedna za piće sve većeg broja ljudi. Kada već pominjemo kapacitet vode, zahvat je oko 8 litara po sekundi, a procena je da tako nešto ne zadovoljava rastuće potrebe turističkog mesta kao što su Divčibare. Radi se na rešavanju ovog krucijalnog problema, koje bi mnogo toga dobrog donelo ne samo Divčibarama, već čitavom ovom kraju, jer su potrebe za vodom duple nego što je trenutna situacija. Na ovaj način bi se otklonile povremene restrikcije vode koje ozbiljno narušavaju turističku sezonu.

Čalačka greda je inače izletište koje se nalazi kod Čalačkog potoka, i koje turisti vole da posećuju, ali i ovde je važno reći da važno da se ne narušava priroda ili ne daj bože zagađuje.

Važno je i napomenuti sledeće, da čovek kada je napravio ovo veštačko jezero za sopstvene potrebe, ni na koji način nije narušio, naprotiv, samo je jako važno da se ovakva slika održava, da jezero ostane čisto za neke buduće generacije.

Ne smemo zaboraviti slučaj Crne Kamenice koja je nekad bila najčistija reka ovog kraja, ali koja je zbog bacanja septičkog otpada u istu, sada veoma zagađena.

Šetnja pored Čalačkog jezera je doživljaj za sebe, jer je jezero okruženo sa svih strana predivnom šumom, jela, smrča, borovi, bukve i jele, šuma je veoma gusta i pruža hladovinu, pa šetnja može biti pravo uživanje. Ljubitelji šetnji tvrde da je ovde najlepše doći tokom prolećnih meseci, kada sve buja i kada se priroda budi. Tada ceo Divčibarski kraj, a takođe i ovaj predeo oko Čalačkog jezera tokom proleća divno miriše na poljsko cveće, a vazduh je rezak i lekovit.

Posle zimskog perioda, posle obilnih snežnih padavina, kakve umeju da budu na Maljenu, i naravno Divčibarama, voda ne samo na Čalačkom jezeru, već i na svim vodama ovog kraja naraste i dobije pravu planinsku brzinu, što je zaista i jedna od osobina Čalačkog potoka i jezera, koje tada proizvodi neverovatan zvuk – ili kako je možda najslikovitije da objasnimo pravi huk vode.

Ovo je dovoljan razlog, da u bilo kom momentu da se nađete u ovom kraju, a verujemo da hoćete jer je bezbroj razloga za tako nešto, nemojte da propustite da dođete na Čalačko jezero, i da se prošetate ovim krajem, kroz divnu šumu, istovremeno vodeći računa da ni na koji način ne uzurpirate zaštićenu prirodu. I zaista, ne treba žaliti, neka mesta jednostavno moraju da ostanu netaknuta, da ostanu bez ikakvog uticaja čoveka, jer bi ovde svaka ljudska aktivnost, kao što su kupanje, ribolov, kafići i restorani, smeštaj mogli da naruše tu zaštićenu lepotu.

Pogled u vodu odmoriće vašu dušu, huk vode smiriti vaša čula koja su u stresu, a šetnja i čist vazduh imati lekovito dejstvo na vaš organizam.

Sve ovo vas čeka na Čalačkom jezeru.

Pored Čalačkog jezera, na Divčibarama postoji još mnogo toga lepog što trebate videti, a više o tome možete čitati u našem tekstu: Šta videti na Divčibarama.